Разлика између заједничке катоде и заједничке аноде

У савременим електронским уређајима често чујемо изразе „заједничка катода“ и „заједничка анода“, који се односе на тип екрана. Ови термини су критични за разумевање јер утичу на начин на који користимо различите врсте електронских дисплеја и комуницирамо са њима.

Заједнички катодни дисплеј, такође познат као заједнички негативни дисплеј, има све своје светлеће диоде (ЛЕД) повезане паралелно, а негативна страна је повезана на једну заједничку катоду. Катода је затим уземљена на напајање, које шаље струју свакој ЛЕД диоди да се упали. Заједничка катода се обично користи у ЛЕД дисплејима и лако је контролисати, омогућавајући да се појединачни сегменти лако искључе или укључе.

Постоје две различите врсте дисплеја које можемо да сретнемо у модерној електроници: заједничка анода и заједничка катода. Оба типа екрана се користе за контролу осветљености и боје појединачних ЛЕД диода, али се разликују по специфичном начину на који то постижу.

С друге стране, заједнички анодни дисплеј се односи на заједнички позитивни екран. У овом типу дисплеја, све ЛЕД диоде су повезане паралелно, при чему је позитивна страна повезана на једну заједничку аноду. Анода се затим повезује са напајањем тако да се сваки ЛЕД може напајати у исто време. Уобичајени анодни дисплеји се првенствено користе у ЛЦД екранима, обезбеђујући светао и оштар приказ.

Једна од предности уобичајеног анодног дисплеја је та што користи мање енергије у поређењу са уобичајеним катодним дисплејом. То је зато што ЛЕД диоде раде ефикасније укључивањем делова екрана само када је то потребно. Ово резултира мањом потрошњом енергије, дужим животним веком екрана и смањеним расипањем топлоте, што га чини идеалним за преносиве уређаје као што су паметни телефони и таблети.

Дисплеји са заједничком катодом, као што име каже, деле заједничку катоду. То значи да су све ЛЕД диоде на дисплеју повезане на исту катоду, док су аноде повезане на појединачне пинове који се контролишу засебно. Када се анода активира, она шаље струју кроз ЛЕД диоду и излази кроз катоду, узрокујући да се упали. Пошто је катода заједничка међу свим ЛЕД диодама, само једна ЛЕД диода може бити активирана истовремено.

Дисплеји са заједничким анодом, с друге стране, деле заједничку аноду. То значи да су све ЛЕД диоде на дисплеју повезане на исту аноду, док су катоде повезане на појединачне пинове који се контролишу засебно. Када је катода активирана, дозвољава струји да тече кроз ЛЕД и у аноду, узрокујући да светли. Пошто је анода заједничка међу свим ЛЕД диодама, само једна ЛЕД диода може бити активирана истовремено.

Разлика између ова два типа дисплеја лежи првенствено у начину на који се контролишу. Уобичајени катодни дисплеји захтевају висок ниво прецизности како би се постигло право време и спречило да више ЛЕД диода светли истовремено. Уобичајени анодни дисплеји, с друге стране, захтевају нешто нижи ниво прецизности, али им је потребно сложеније коло.

Све у свему, избор између заједничке катоде и заједничког анодног дисплеја зависи од специфичне примене и сложености потребног кола. Оба типа дисплеја имају своје предности и недостатке, а вешт дизајнер електронике може максимално искористити било који тип да би направио ефикасне и убедљиве визуелне дисплеје за све врсте различитих електронских уређаја.